KKL7 - PRIMERA - GRUPNA FAZA: SRKI VS SMOLKE 5:4
Mislite li da je baš slučajno Srki pobedio Smolketa, na način na kojem nikome pre njega nije uspelo?
Zašto su veliki šampioni, veliki? Šta ih čini nepobedivim? Nemanja Smolić je definitivno veliki šampion, najveći koga je Ruma imala. Mislite li da je Primera šala i sprdnja? Dobra zabava sigurno jeste, možda i najbolja, ali baš zato što je učesnici ne doživljavaju kao sprdnju i šalu, nego veoma ozbiljno.
Nemanja igra trenutno svoju 4. sezonu u KKL, u prethodne tri koje je igrao osvojio je tri titule, a sva tri puta je bio prvi na tabeli nakon grupne faze.
Mislite da ostali igrači nemaju želju da pobede jednog takvog šampiona?
U te 3 sezone odigrao je 44 meča i doživeo samo jedan poraz. Pred meč sa Srkijem imao je skor 48 pobeda i 2 poraza. Ta dva poraza koja je upisao nisu posebno značajna, oni su prosto posledica zakona velikih brojeva i niko, pa ni veliki i nepobedivi šampioni nisu imuni na njih. Kada se kaže "nepobedivi", takvi porazi se uzimaju u obzir samo da bi se još više naglasila njihova nepobedivost. Šta ih onda čini nepobedivim?
Čuli ste tu frazu mnogo puta - Sposobnost da pobede i kad im nije dan i kad ne igraju na nivou na kom mogu i kad protivnik igra sjajno... Imao je Nemanja i takvih dana, morao je grčevito da se bori i bio je sateran u ćošak, ali je uvek uspevao da dođe u situaciju da pobedi i nekako je pobeđivao. Igrao je, do juče, 4 puta odlučujuće gemove, ili ti "majstorice" i sva 4 puta pobedio. Dva puta protiv Trive, jednom protiv Zdjelara i poslednji možda i najteži koji je ikada pobedio, protiv Žebija u polufinalu KKL6. (ko želi može da ga pogleda na našem Youtube kanalu, ja sam ga već nekoliko puta gledao).
Kako je onda jednom tinejdžeru pošlo za rukom da uradi nešto što nije starijim i u tim momentima daleko opasnijim i boljim igračima?
Lako, eto prosto tako, kao da to nije ništa bitno i važno igrati majstoricu sa šampionom. Srki je to tako i shvatio, kako samo neko ko ima 19 godina i može da shvati. Tako je i delovao posle meča, ne shvatajući zašto i oko čega mi stariji dižemo toliku frku. "Pa dobro, nije to sad ništa bitno, bilo pa prošlo", tako je rekao posle, drugog ili trećeg telefonskog poziva, ljudi koji su ga zvali da mu čestitaju. Više se trudio da se pravi kao da razume o čemu pričamo, kada smo ga Žebi i ja pitali da li svestan šta je uradio.
Zbog takvog stava je i pobedio. Jedino tako je i mogao da pobedi. Nemojte da mislite da Srki ne zna ko je Smolić i šta je on do sada uradio ili kako ume da igra, zna on to dobro, možda i bolje od drugih. Nemojte da mislite i da nema poštovanja za njega, itekao ima. "Ja sam samo mislio da ne izgubim sa 0", posle je priznao šta je mislio pre meča. Samo, to su sve stvari koje su Srkiju u glavi, ali ne i u srcu. U srcu je za njega Smolić samo još jedan igrač protiv kojeg treba da igra i da proba da pobedi, ništa veći, manji ili važniji od svih prethodnih. Shvatanje koje može da ima samo neko ko nije opterećen godinama i iskustvom. Shvatanje zbog kog svi ostali pre njega nisu uspeli. Da li je to bio osećaj da su uradili dovoljno i da su 4 gema protiv šampiona sasvim dovoljna, ili su osetili da bi mogli i da pobede, pa prerano počeli da razmišljaju kako će to biti lep osećaj, u svakom slučaju, doživljavali su Smolića u momentima kada se meč lomio ili u odlučujućem gemu, većim nego što on realno jeste, a poraz i pobedu protiv njega, manje ili više važnom nego protiv drugih.
Comments
Post a Comment