KREJZOS iliti pojava velikih svetskih fenomena u Rumi

"Svi u Sremu nose strelice u džepu:
Pikado se igra širom sveta,
 a igra Krejzi Kriket - samo u Rumi!"

Često se vraćam na ovaj sjajni tekst koji je izašao u Telegrafu pre 14 meseci. Koliko je samo sve tačno i istinito napisano.  Telegraf - Krejzi Kriket Liga

Kao jedinstven fenomen,
hvaljena i slavljena,
biće jednog dana,
Krejzi Kriket Liga!

Razloga za ovo biće mnogo, ali kada bi tražio jedan opšti, kojim bi obuhvatio sve ostale, onda je to taj, što i dalje uspeva svakom učesniku da ispuni očekivanja, ma koliko ona bila mala, ili velika.

22.FEB.2022 - REPUBLIKA  ARENA 

Ko je sinoć pratio šta se dešava na meču između Nemanje Smolića i Srđana Lukića, u okviru grupne faze Primere, sedme sezone KKL, mogao je da bude svedok nečega za šta je teško poverovati da se dešava u Rumi.

Prvoklasno čudo koje je Srki napravio, spada u red onih događaja, koji se večno pamte i prepričavaju.

"Devetnaestogodišnji tinejdžer,
savladao aktuelnog i trostrukog šampiona!"

Ova rečenica, iako se ne može čuti često, zvuči kao da dolazi iz sveta nekog vrhunskog profesionalnog sporta. Svako od vas ko je ikada pratio ili prati neki sport, pa čak i oni koji ne prate, moćiće da navedu barem jedan primer za ovu rečenicu, koji su čuli, ili ga se sećaju.

PRIMERA

"Primerom" smo nazvali, najjače takmičenje u KKL okvirima i ono je sačinjeno od grupe igrača, koji su se po svom umeću, u igri pikada, izdvojili od ostalih. Po prirodi stvari, umeće obično prati i neutoljiva želja za igrom i nadmetanjem. Sve je počelo od upoznavanja i druženja u kafani, ali vremenom, tokom prethodnih 6 sezona, društvo u Primeri, shvatilo je igru daleko ozbiljnije i iznad svih očekivanja, počastivši nas tako jedinstvenim takmičenjem, o kakvom nismo ni sanjali.

Sami učesnici su dobili priliku da probaju i osete nešto, što mogu da osete samo oni koji se profesionalno bave nekom igrom ili sportom, pa čak i više od toga. Nešto u čemu, neko ko je odrastao u Rumi i trenirao neki sport, teško da je imao priliku da učestvuje. Publiku je teško ne spomenuti, oni su takođe dobili nešto, što nikada do sad nisu imali prilike da vide u kafani. Dovoljno je biti prisutan u Republici za vreme Finalne večeri, kada se igraju finala svih KKL takmičenja.

Mislite da preterujem?

Kada sam pravio "Ligu", nisam ni sanjao da ću dobiti toliko jako takmičenje, za koje ću morati da se pripremam onako kako se profesionalci pripremaju, ako žele da pobeđuju i budu najbolji. Naravno, ne u tom obimu i intenzitetu, ali u sasvim dovoljnom, da mogu da shvatim šta je i koliko potrebno uložiti da bi u nečemu bio najbolji. Sa mojih 40 god, u nekoj tamo Rumi, ako to želim, mogu da se ponašam kao profesionalac, da vežbam, da treniram, da se spremam za mečeve i mentalno i fizički, da razradjujem taktike za protivnike... Jer to je potrebno da uradim da bi bio najbolji u Primeri i da opet ne bude dovoljno. Toliko je jako takmičenje. Na sve ovo, takmičenje je lišeno svih dodatnih interesa, koji obično prate i kvare, čak i nižerazredna profesionalna i amaterska takmičenja, u svim sportovima oko nas. Za mene je takvo iskustvo dragoceno, i šteta bi bilo propustiti ga.

Jasno je da su i ostali igrači na nekom nivou svesni toga i da su rado to prigrlili.

    Većina je u medjuvremenu kod kuće montirala pikado table, da bi mogli da vežbaju, svi su sa kafanskih prešli na profi strelice. Gemovi u Primeri traju oko 5-6 minuta u proseku, a igrači su počeli da dolaze na mečeve i po sat vremena ranije, da bi se zagrevali. Dada je u revijalnom delu finalne večeri KKL6, u takmičenju u pogađanju centra, u dva meča uzastopno iz 45 strelica pogodio 31 centar. Mislite li da je bio u stanju to da uradi pre 3 godine u prepunoj kafani iz čiste zezancije?? Pišta je bio drugi sa "samo" 23 pogotka. Iza sebe su ostavili igrače poput Žebija i Matije, koji inače važe za jedne od najpreciznijih na centru. Pitajte Zdjelara, koji od igrača voli koji broj da igra, koji voli da puni, a koji brzo da zatvara, protiv koga mora ranije da napadne centar, a protiv koga on mora prvi da napuni. Pitajte ga nekad na trenigu da li zna koji su brojevi još u igri. Sve zna. Takve stvari u glavi drže samo profesionalci. Ne moraju svi to da znaju, ali činjenica da neki od nas to znaju i koriste u mečevima, govori mnogo. Osećaj kad pobedite je takav, da može dan dva da vas nosi i da vam daje krila. Siguran sam da se potpuno isto oseća i Đokovic, kad osvoji neki turnir.

    Tako kvalitetnom i ujednačenom konkurencijom kakva je u Primeri, čak ni najjače sportske lige u Srbiji, u bilo kom sportu, ne mogu da se pohvale. Još jedna prednost je da ne morate da čekate nedelju, mesec ili godinu dana na mečeve sa takvim igračima, možete da ih igrate svaki dan. To svima donosi napredak u kvalitetu, koji se u drugim igrama i sportovima čeka godinama, a što smo mogli da vidimo i svojim očima na primerima: Matije, Dade, Zdjelara, Pište, Cikote, Džoa, Nina, Srkija, Spajkija... U svakom od ovih slučajeva, publika i saigrači su bili zapanjeni skokom u kvalitetu igre, koji kao da se desio preko noći.

    Ne tvrdim ja apsolutni kvalitet, ne mislim da su u Primeri najbolji igraci pikada u Srbiji, ali u Rumi sigurno jesu, sto nosi dovoljno kvaliteta i konkurencije, da počnu da se desavaju stvari koje mogu da se vide samo, tamo negde daleko od Rume, na nekom vrhunskom nivou u svetu sporta.

"Devetnaestogodišnji tinejdžer,
savladao aktuelnog i trostrukog šampiona!"

Ova rečenica ipak zvuči malo verovatnije, posle svega navedenog, da je možda ipak mogla i u Rumi da se dogodi.

KKL7 - PRIMERA - GRUPNA FAZA: SRKI VS SMOLKE 5:4 

Mislite li da je baš slučajno Srki pobedio Smolketa, na način na kojem nikome pre njega nije uspelo?

Zašto su veliki šampioni, veliki? Šta ih čini nepobedivim? Nemanja Smolić je definitivno veliki šampion, najveći koga je Ruma imala. Mislite li da je Primera šala i sprdnja? Dobra zabava sigurno jeste, možda i najbolja, ali baš zato što je učesnici ne doživljavaju kao sprdnju i šalu, nego veoma ozbiljno.

Nemanja igra trenutno svoju 4. sezonu u KKL, u prethodne tri koje je igrao osvojio je tri titule, a sva tri puta je bio prvi na tabeli nakon grupne faze.

Mislite da ostali igrači nemaju želju da pobede jednog takvog šampiona?

    U te 3 sezone odigrao je 44 meča i doživeo samo jedan poraz. Pred meč sa Srkijem imao je skor 48 pobeda i 2 poraza. Ta dva poraza koja je upisao nisu posebno značajna, oni su prosto posledica zakona velikih brojeva i niko, pa ni veliki i nepobedivi šampioni nisu imuni na njih. Kada se kaže "nepobedivi", takvi porazi se uzimaju u obzir samo da bi se još više naglasila njihova nepobedivost. Šta ih onda čini nepobedivim? 

    Čuli ste tu frazu mnogo puta - Sposobnost da pobede i kad im nije dan i kad ne igraju na nivou na kom mogu i kad protivnik igra sjajno... Imao je Nemanja i takvih dana, morao je grčevito da se bori i bio je sateran u ćošak, ali je uvek uspevao da dođe u situaciju da pobedi i nekako je pobeđivao. Igrao je, do juče, 4 puta odlučujuće gemove, ili ti "majstorice" i sva 4 puta pobedio. Dva puta protiv Trive, jednom protiv Zdjelara i poslednji možda i najteži koji je ikada pobedio, protiv Žebija u polufinalu KKL6. (ko želi može da ga pogleda na našem Youtube kanalu, ja sam ga već nekoliko puta gledao).

Kako je onda jednom tinejdžeru pošlo za rukom da uradi nešto što nije starijim i u tim momentima daleko opasnijim i boljim igračima?

Lako, eto prosto tako, kao da to nije ništa bitno i važno igrati majstoricu sa šampionom. Srki je to tako i shvatio, kako samo neko ko ima 19 godina i može da shvati. Tako je i delovao posle meča, ne shvatajući zašto i oko čega mi stariji dižemo toliku frku. "Pa dobro, nije to sad ništa bitno, bilo pa prošlo", tako je rekao posle, drugog ili trećeg telefonskog poziva, ljudi koji su ga zvali da mu čestitaju. Više se trudio da se pravi kao da razume o čemu pričamo, kada smo ga Žebi i ja pitali da li svestan šta je uradio.

Zbog takvog stava je i pobedio. Jedino tako je i mogao da pobedi. Nemojte da mislite da Srki ne zna ko je Smolić i šta je on do sada uradio ili kako ume da igra, zna on to dobro, možda i bolje od drugih. Nemojte da mislite i da nema poštovanja za njega, itekao ima. "Ja sam samo mislio da ne izgubim sa 0", posle je priznao šta je mislio pre meča. Samo, to su sve stvari koje su Srkiju u glavi, ali ne i u srcu. U srcu je za njega Smolić samo još jedan igrač protiv kojeg treba da igra i da proba da pobedi, ništa veći, manji ili važniji od svih prethodnih. Shvatanje koje može da ima samo neko ko nije opterećen godinama i iskustvom. Shvatanje zbog kog svi ostali pre njega nisu uspeli. Da li je to bio osećaj da su uradili dovoljno i da su 4 gema protiv šampiona sasvim dovoljna, ili su osetili da bi mogli i da pobede, pa prerano počeli da razmišljaju kako će to biti lep osećaj, u svakom slučaju, doživljavali su Smolića u momentima kada se meč lomio ili u odlučujućem gemu, većim nego što on realno jeste, a poraz i pobedu protiv njega, manje ili više važnom nego protiv drugih.

***

    U epilogu svega, kao i kad pratimo najveće sportske događaje, ostaje nam da se nadamo da je veliki šampion napokon dobio svog pravog rivala, i da trljamo ruke, željno iščekujući njihov novi duel, možda i u finalu, samo ovaj put ne moramo da pratimo vesti preko interneta i da sedimo ispred tv i čekamo da ih vidimo. Biće dovoljno da u ovom našem Krejzi mikrokosmosu, izađemo iz kuće i možda ih sretnemo već na prvom koraku i s njima završimo u kafani na prijateljskom pikado okršaju.